Sjenička ovca tj. Sjenička oplemenjena pramenka

Dobila je naziv po mestu Sjenici na Pešterskoj visoravni, koja se nalazi na jugozapadu Srbije na nadmorskoj visini od preko 1000 metara. Takođe se zbog svoje fine vune i runa naziva i Sjeničko pešterska ruda, a u Crnoj Gori se još naziva i Vasojevićka ruda.

Sa Peštera se ova ovca, zadnjih decenija, proširila na skoro ceo zapadni deo Srbije, severni deo Crne Gore, a ima je i u Bosni i Hercegovini. Ovo je po mnogima naša najbolja pramenka koja po svojim proizvodnim osobinama daje odlične rezultate u našim uslovima gajenja i klime. Selekcija se vrši u 2 pravca trenutno: meso-mleko. Posebna pažnja se posvećuje plodnosti i policikličnosti prilikom selekcije.

Sjenička ovca je jedna od naših najkrupnijih sojeva oplemenjenih pramenki. Pravilnom selekcijom,oplemenjivanjem stranim rasama i poboljšanom ishranom i uslovima gajenja grla ove rase su skoro duplirala svoju masu u odnosu na svoje pretke čistokrvne pramenke od pre 40- 50 godina koje su se gajile na tom prostoru. Oplemenjivanje ove rase traje vekovima pa imamo uticaj raznih rasa kao što su: Hios, Sardi, Brillen , Bergamo, Virtemberg, Merino Arl, Australijski Merino, Il de Frans. Uticaji ovih rasa su jasno vidljivi na eksterijeru određenih linija Sjeničkih ovaca. Sama oplemenjivanja su radjena planski pre svega na velikom stadu kombinata PIK Pešter a i kod manjih odgajivača, pre svega putem zakonski propisane merinizacije stada u cilju poboljšanja proizvodnih karakteristika pramenki koje su se gajile na tim prostorima. Takodje su sprovodjeni i ogledi kod manjih odgajivača od strane instituta i grla dobijena tim ukrštanjima su ulazila u priplod.

Masa tela ovaca danas je od 75kg do 100kg (elitni primerci teze i do 145kg), a ovnova od 100 do 130kg(elitni primerci teze i preko 160kg). Visina grebena kod odraslih ovaca je 70cm pa sve do 85cm kod elitnih primeraka, a kod ovnova 80 do 95 cm kod ekstremno krupnih ovnova. Randman mesa jagnjadi je oko 50%. Grudi su joj dosta duboke, ali je grudni koš srednje širok. Po Nikoliću (1952.) masa tela ovaca je u proseku 52,21kg, a ovnova 69,63kg. Iz ovoga se jasno vidi napredak koji je postignut u pogledu povećanja mase usled selekcije, poboljšane ishrane i planskog oplemenjivanja koje je radjeno i završeno 60-ih godina prošlog veka.

Glava sjeničke ovce je srednje krupna sa blago povijenom nosnom linijom, obrasla belom dlakom, sa obojenim (šara je crna koja se moze prelivati u nijanse tamno braon boje) kolutovima oko očiju precnika od 2cm do 7cm(pozeljno je da kolutovi budu kruznog pravilnog oblika ali se toleriše i tzv. oblik suze tj obrnute kapljice), s pigmentom oivičenom gubicom donje i gornje usne i sa šarom na ušima koja mora biti minimalno od vrha do jedne trećine uha (poželjno je da bar 2/3 uha bude obojeno tj. crno).

Noge su jake i pravilne srednje dužine obrasle dlakom bele boje(kod odredjenog broja grla vunom su obrasle noge i ispod kolena i skočnih zglobova). Papci su poželjno crni ili sa vrlo malo belina na njima, mogu biti i beli što je redak slučaj. Na zadnjim nogama se sreću crne tacke na skočnom zglobu (karakteristične za rase Crni Karaman i Sardi), zbog uticaja tih rasa često se rađaju jagnjad sa belim uhom, belim oko očiju i razne kombinacije tog topa, samo su usta uvek pigmentirana pravilno. Ako je papak crn dlake iznad papaka su obično crne tzv. čarapice i to se ne smatra manom. Sitne pege po nogama ili na kolenima se tolerišu ako su grla po ostalim karakteristikama iznad proseka rase.

Runo ovih ovaca je zatvoreno do poluotvorenog, a prinos vune osrednji.

Sjenička ovca spada u grupu dugorepih ovaca, minimalna dužina repa je do skočnog zgloba tzv. vešalice. Ovce su u 80% šute (20% ovaca je sa slabo razvijenim rogovima što se ne uzima kao mana u selekciji), a ovnovi imaju dobro razvijne rogove (poželjno je da budu beli) u obliku spirale. Rogovi kod ovaca i ovnova mogu biti prosarani crnom bojom što se ne uzima kao velika mana, uglavnom te gene nose linije koje imaju izrazito crn pigment, uz obojenost rogova kod tih grla se srece i obojenost testisa i vimena.

Mlečnost sjeničke ovce prema Mihalu (1954) iznosi 133,225kg (88,141kg do 186,229kg). Prosečna dnevna mlečnost iznosi 0,82kg (0,560kg do 1,149kg). To je čini jednom od najmlečnijih ovaca na našim prostorima. Trenutno u stadima sa dobrom ishranom po odbijanju jagnjadi ovce se muzu do sredine oktobra i za to vreme se u proseku od jedne ovce dobije oko 20kg punomasnog belog sjenickog sira.

Plodnost ove rase je 100% - 120% (Nikolic 1952.), a u boljim zapatima dobija se od 100 ovaca i do 130 jagnjadi. Ranostasna je i prvi put ulazi u priplod sa 7 do 10 meseci, a porast završava u starosti od 3-4 godine. Usled selekcije i bolje ishrane danas je ta slika srećom danas drugačija. Od 100 ovaca dobije se u proseku od 150 do 170 jagnjadi u zimskom jagnjenju. Plodnost kod ove rase varira u odnosu na uslove gajenja i genetiku i selekciju koju sami odgajivači rade. U elitnim stadima plodnost je od 180 do 200 jagnjadi od 100 ovaca,iako se ovce muzu do sredine oktobra. Oko petine od ukupnog broja ovaca su policiklicne i pare se i jagnje 3 puta za 2 godine. U stadima gde se posebna pažnja poklanja policikličnosti taj broj ide i do 90% od ukupnog broja grla u stadu. Ovce su uglavnom jako mlečne i bez problema doje dvojke i trojke koje nisu retkost kod ove rase. Jagnjad dobro napreduju i prosečna težina jagnjeta sa 90 dana pri kvalitetnoj ishrani je oko 32kg.

Standard rase napisao:

Vladimir Dobrašinović - odgajivač i skromni poznavalac rase